Јосиф Букавац, архитекта запослен у Министарству грађевина, заједно са својим младим пријатељима и колегама, успео је да 1. октобра 1902. године добије сагласност Министарства привреде за оснивање Вечерње занатске школе, прве приватне школе таквог типа. Поред Јосифа Букавца, за отварање и рад ове школе били су заслужни и архитекта Светолик И. Поповић и грађевински инжењерЂорђе Б. Златановић. Основни задатак школе био је „да занатлијама прибави сва техничка и практична знања, која се у радионицама не могу стећи, а која су им неопходна у занату”.

     Године 1905. са радом почиње и Машински одсек, а Јосиф Букавац је 7. септембра исте године и званично постављен за управника школе. Јосиф Букавац је од 1902. до 1914. године предавао следеће предмете: Грађевинске конструкције, Математика и Слободоручно и стручно цртање.

     Године 1907. школа мења име и постаје Грађевинско-занатска школа, а 1919. године добија статус полудржавне школе и ради под именом Грађевинско-занатлијска школа. У њој су постојали следећи одсеци: грађевински, машински, декоративни и електротехнички. Школа је тада била смештена у просторијама Учитељске школе у улици Краљице Наталије (сада је то ул. Народног фронта), а настава је извођена, и даље, у вечерњим часовима.
    Од новембра 1922. године Школи је признат ранг ниже средње школе, а њени ђаци су могли да се упишу у средњу техничку школу.

     Идеју о оснивању средње техничке школе, покренуло је, давне 1894. године Српско инжењерско друштво, које је увидело недостатак техничара, као важне карике између мајстора и инжењера. Упркос томе што је урађен пројекат који је садржао и наставни план, до оснивања школе није дошло.

     Године 1920. на основу Закона о радњама, министар трговине и индустрије доноси Уредбу о Средњој техничкој школи у Београду.

     Закон о Средњој техничкој школи у Београду донет је 30. марта 1922. године, а обнародован је у Службеним новинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 105, од 15. маја 1922. године.
Настава у овој школи, која је понела име Државна Средња Техничка школа у Београду, почела је 22. септембра 1924. године. Њени ученици похађали су следеће смерове: архитектонски, грађевински, машински, електротехнички. Оваква подела по областима омогућила је образовање уже специјализованих техничара који су уз теоријску имали и практичну наставу, као и шестонедељну феријалну праксу која се обављала током лета, по разним градилиштима, предузећима и радионицама. Школа је радила као четворогодишња стручна школа и постала је расадник будућих стручних школа у Београду и Србији. Наставни кадар школе чинили су познати инжењери архитектуре, грађевинарства, машинства, електроинжењери, а неки од њих били су и аутори уџбеника по којима је извођена настава.

     Из ове матичне школе осамосталиле су се следеће: Грађевинска, Геодетска и Индустријска средња техничка школа – ИТСШ (школске 1947/48. године).

     У овом периоду школа је била оформљена од три одсека: грађевинског, архитектонског и одсека за хидроградњу.
Школа прераста у велики Грађевински школски центар 27. 10. 1962. године, у чији састав су улазиле следеће школе: Грађевинска техничка школа за високоградњу, Грађевинска техничка школа за нискоградњу, КВ школа за производна грађевинска занимања и Виша школа за производна занимања и пословође грађевинске струке.

 

Архитектонска техничка школа имала је два профила:

Грађевински техничар за високоградњу, и од школске 2007/2008. године уведен је нови огледни профил – Архитектонски техничар.

 

Од школске 2013/14. година имамо једно одељење мање. Министарство је наложило да се једно одељење укине па Архитектонска техничка школа има по шест одељења у сваком разреду.

 

 

Од школске 2015/2016. у школи је заступљен само један профил – Архитектонски техничар.

 

Школа има укупно двадесет и четири одељења.

Од тога је, тренутно (2018/2019), 20 одељења Архитектонског техничара у I, II, III и IV разреду и 4 одељења Грађевинског техничара за високоградњу у четвртом разреду.
     

     У настави су заступљени многи општеобразовни као и стручни предмети из области архитектуре и грађевинарства. Поред редовне наставе ученици имају блок наставу из појединих предмета, као и практичну наставу. Такође, део наставе изводи се и у рачунарским кабинетима. У школи постоје три кабинета у потпуности опремљена рачунарима.

     Ђаци наше школе су учесници на многим општинским, градским и републичким такмичењима из разних области и освајају запажене резултате на њима.

     Ако желите да улепшате своју околину, да научите, између осталог и како се граде еколошки здрави објекти, дођите у нашу школу да то научите и примените у пракси.

Историјат школе